Redovno merenje krvnog pritiska važno je za osobe koje imaju hipertenziju, koriste terapiju ili žele da prate stanje kardiovaskularnog sistema.
Ipak, pouzdanost rezultata ne zavisi samo od toga koliko je aparat skup ili koliko funkcija ima. Važni su vrsta uređaja, odgovarajuća manžetna, pravilna tehnika merenja i klinička validacija modela.
Najčešća dilema je da li izabrati digitalni ili mehanički aparat za pritisak. Oba tipa mogu dati precizne rezultate, ali nisu podjednako praktična za svakog korisnika.
Glavne razlike između digitalnog i mehaničkog aparata
Digitalni aparat za pritisak napravljen je tako da najveći deo postupka obavlja automatski.
Korisnik postavlja manžetnu, pritiska dugme, a uređaj zatim naduvava manžetnu, meri krvni pritisak i prikazuje rezultat na ekranu. Zbog jednostavne upotrebe posebno je pogodan za samostalno merenje kod kuće.
Savremeni digitalni modeli često nude dodatne mogućnosti, kao što su:
- prikaz pulsa
- memorisanje prethodnih rezultata
- izračunavanje proseka više merenja
- upozorenje na pomeranje tokom merenja
- signal nepravilnih otkucaja srca
- memorija za dva ili više korisnika
Mehanički, odnosno aneroidni aparat, koristi se drugačije. Manžetna se ručno naduvava pomoću pumpice, dok se srčani tonovi slušaju stetoskopom.
Korisnik mora pravilno da ispušta vazduh, prati kazaljku na manometru i prepozna prvi i poslednji čujni ton kako bi odredio gornji i donji pritisak.
Prednost mehaničkih aparata je to što ne zavise od baterija ili električnog napajanja. Mogu biti dugotrajni i vrlo precizni, ali samo kada ih koristi osoba koja poznaje pravilnu tehniku.
Na rezultat mogu uticati brzina ispuštanja vazduha, položaj stetoskopa, sluh korisnika i sposobnost očitavanja kazaljke.
Digitalni aparat smanjuje broj koraka koje korisnik mora samostalno da obavi, dok mehanički aparat pruža veću kontrolu nad postupkom. Ipak, ta kontrola ima smisla samo kada osoba ima dovoljno iskustva.
Oba tipa mogu dati pouzdane rezultate ako su klinički testirana, tehnički ispravna i pravilno korišćena.
Koji aparat je bolji za kućnu upotrebu?
Jednostavan je za korišćenje, rezultat se jasno prikazuje na ekranu, a mogućnost greške korisnika manja je nego kod ručnog merenja.
Takav aparat posebno odgovara:
- starijim osobama
- osobama sa slabijim vidom
- korisnicima sa ograničenom pokretljivošću
- ljudima koji svakodnevno prate terapiju
- osobama koje rezultate beleže za kontrolu kod lekara
Digitalni model sa velikim ekranom i jednim glavnim dugmetom može znatno olakšati svakodnevno praćenje pritiska.
Memorija uređaja dodatno je korisna kada korisnik zaboravi da odmah zapiše rezultate ili želi da lekaru pokaže vrednosti iz prethodnih dana.
Mehanički aparat više odgovara zdravstvenim radnicima, medicinskim tehničarima i osobama koje su obučene za korišćenje stetoskopa. Nije najbolji izbor za nekoga ko prvi put kupuje aparat i planira da samostalno meri pritisak bez pomoći druge osobe.
Poluautomatski aparati predstavljaju srednje rešenje. Manžetna se ručno naduvava pumpicom, ali uređaj automatski izračunava i prikazuje rezultat.
Mogu biti povoljniji i trošiti manje baterije, ali nisu praktični za osobe koje teško koriste šaku ili imaju slabiju pokretljivost ruke.
Zglobni aparati su mali, laki i pogodni za putovanja. Ipak, osetljiviji su na položaj ruke. Zglob mora biti tačno u visini srca, jer čak i manje odstupanje može uticati na rezultat. Zbog toga se za redovno kućno praćenje češće preporučuje model za nadlakticu.
Na šta obratiti pažnju pri kupovini?
Prvi kriterijum ne bi trebalo da bude broj funkcija, već pouzdanost merenja. Potrebno je proveriti da li je aparat klinički validiran, odnosno testiran prema priznatim protokolima i standardima.
Oznake na pakovanju nisu uvek dovoljne, pa je korisno proveriti tačan naziv i oznaku modela.
Veoma je važna i veličina manžetne. Premala manžetna može prikazati višu vrednost od stvarne, dok prevelika može dovesti do netačnog očitavanja u suprotnom smeru.
Pre kupovine treba izmeriti obim nadlaktice i uporediti ga sa rasponom navedenim na manžetni.
Za starije osobe i korisnike sa slabijim vidom praktični su:
- veliki ekran
- krupni i pregledni brojevi
- jednostavne komande
- dugme za automatsko pokretanje
- jasni zvučni ili vizuelni signali
Detekcija nepravilnog rada srca može upozoriti korisnika da je tokom merenja registrovan nepravilan puls. Takvo upozorenje nije dijagnoza, ali može biti razlog da se merenje ponovi i rezultat proveri sa lekarom ako se signal često pojavljuje.
Upozorenje na pokret pomaže da korisnik prepozna merenje koje možda nije pouzdano. Koristan je i indikator pravilnog postavljanja manžetne, posebno za ljude koji nemaju iskustva sa kućnim merenjem.
Memorija za više korisnika praktična je kada isti aparat koristi više članova domaćinstva. Svaki korisnik tada može da čuva svoje rezultate odvojeno.
Funkcija izračunavanja proseka može pomoći u praćenju trenda, jer jedna pojedinačna vrednost ne daje potpunu sliku.
Pri kupovini treba proveriti:
- trajanje garancije, poželjno najmanje dve godine
- dostupnost servisa u Srbiji
- mogućnost kupovine zamenske manžetne
- dostupnost adaptera za struju
- jasno uputstvo za upotrebu
- kvalitet izrade i lakoću čišćenja
Aparat sa mnogo funkcija nije nužno najbolji ako su komande komplikovane ili korisnik većinu opcija neće koristiti.
Prednost treba dati modelu koji je pouzdan, jednostavan i prilagođen osobi koja će ga svakodnevno koristiti.
Kako pravilno meriti krvni pritisak?
Čak i kvalitetan aparat može pokazati netačan rezultat ako merenje nije pravilno izvedeno. Pre merenja treba odmoriti najmanje pet minuta u mirnoj prostoriji.
Kafu, cigarete, energetska pića i fizički napor treba izbegavati najmanje 30 minuta pre postupka.
Tokom merenja potrebno je sedeti sa leđima oslonjenim na stolicu. Stopala treba da budu ravno položena na pod, bez prekrštanja nogu. Ruka mora biti opuštena i oslonjena na sto tako da se manžetna nalazi približno u visini srca.
Manžetna se postavlja direktno na kožu, a ne preko debelog rukava. Njena donja ivica obično treba da bude oko dva do tri centimetra iznad pregiba lakta.
Treba da bude dovoljno čvrsta da ne klizi, ali ne sme previše da steže. Između manžetne i ruke trebalo bi da mogu da stanu približno dva prsta.
Pritisak je najbolje izmeriti dva puta, uz kratku pauzu između merenja. Ako se dobijene vrednosti znatno razlikuju, treba sačekati nekoliko minuta i ponoviti postupak.
Kod prvih merenja korisno je proveriti pritisak na obe ruke. Kasnije se obično koristi ruka na kojoj su zabeležene više vrednosti, osim ako lekar ne preporuči drugačije.
Za praćenje terapije merenje treba obavljati približno u isto vreme svakog dana. Rezultate je korisno zapisivati zajedno sa datumom, vremenom, pulsom i eventualnim simptomima.
Za kraj
Digitalni aparat za nadlakticu praktičniji je izbor za većinu ljudi koji krvni pritisak mere kod kuće. Jednostavno se koristi, automatski prikazuje rezultat i može da čuva podatke o prethodnim merenjima.
Mehanički aparat može biti precizan, pouzdan i dugotrajan, ali zahteva pravilnu tehniku, dobar sluh i iskustvo sa stetoskopom. Zbog toga je pogodniji za zdravstvene radnike i obučene korisnike.
Najbolji aparat nije nužno najskuplji model, već klinički validiran uređaj sa manžetnom koja odgovara obimu nadlaktice. Jasan ekran, jednostavne komande, dostupna garancija i funkcije koje korisnik zaista koristi važniji su od velikog broja dodatnih opcija.